Залив костију

Залив на коски

Колони као начин постојања човека у специфичној микросредини посебно су карактеристични за праисторијски период, од неолита-млађег каменог доба, енеолита-бакарног доба, бронзаног и гвозденог доба. 1977. године обављена су прва подводна археолошка истраживања у Македонији на локалитету Плоча Мићов град, у заливу костију, дуж јужне обале полуострва Градиште, код села Пештани. Истраживачи на дну језера забележили су 6.000 дрвених кочића у истраживачким кампањама које су повремено вођене од 1997. до 2005. Године.

 

На дубини од три до пет метара откривене су бројне дрвене гомиле окачене на дну језера и бројни покретни археолошки материјал хронолошке припадности крајем бронзаног и почетком гвозденог доба, односно од 1200. године пре нове ере. до 700. године нове ере Претпоставља се да ово и друга слична насеља на Охридском језеру припадају времену када је почело профилисање првих племенских популација, односно времену постојања Бригита, најстарије племенске заједнице на овим просторима, која је год. у ствари, саставни елемент древног македонског етничког супстрата.

Залив на коски

На основу мерења велике површине насеља, закључено је да се простире на површини од око 8500 м2. Остаци насеља откривени су десетак метара од обале залива костију, на јужној обали полуострва Градиште, у дужини од 155 метара (запад-исток) и 55 метара (север-југ). Подигнута је на платформи постављеној на дрвене шипове приковане за дно језера, а дрвеним мостом насеље је повезано са копном. Истраживања су показала да је на дну језера у атару овог насеља упадљива концентрација мета, посебно фрагментованих керамичких посуда, камених артефаката и фрагментованих животињских костију. У оквиру покретног археолошког материјала посебно су присутне кружне керамичке плочице различитих пречника са два, три или четири кружна отвора. Претпоставља се да су ове предмете тадашњи становници насеља користили као риболовачки прибор. Од керамичких предмета постоје и различити облици пршљенова, купасти и биконични, као и предмети за обредне потребе-олтари. Камено оруђе су углавном фрагменти ручних млинова за жито, као и цели, глатки елиптични камени предмети који су свакако служили као оруђе за прање веша. Међу бројним фрагментима костију домаћих животиња налазе се фрагменти рогова јелена који су вероватно служили као оруђе. У оквиру овог музејског комплекса на заравњеном платоу представљена је тврђава-римски замак из ИИИ века пре нове ере. што нам омогућава да размотримо још једно време у македонској историји и археологији.