Споменик природе „Маркови кули“ налази се у централној области Републике Северне Македоније, на површини од 3.548 хектара. Рељеф је део ниског планинског огранка планине Бабуне, који се простире између 660 метара надморске висине. и 1422 м.н.в. Састоји се од два низа импозантних гомила са највишим врховима Златоврв (1.422 м), Липа (1.392 м) и Единак (1.313 м). Западни низ чине хумке Маркови Кули (945 м), Зеленик (993 м) и Заградски Стени (1.153 м), док источни чине хумке Кукул (978 м), Глајца (1.033 м) и Единак (1.303 м). м). Два масива се спајају на северу. Име је добио по најјужнијем брду Маркови Кули са највишом тачком Чардака (945 м). Овај карактеристичан планински венац био је јасно омеђен скоро са свих страна долином Старе Реке на северу, Прилепском Реком на југу и Прилепским Полом на западу и југозападу.
Тврђава Маркови Кули је симбол града Прилепа. Изграђени су у време моћних македонских краљева и њихов доминантни одбрамбени систем чини их јединственим на Балкану. Име су добили по последњем краљу, најпознатијем и опеваном у народној епици Краљу Марку, заштитнику потлачених и потлачених, који је владао до 1395. године. Маркове куле су једна од пет највећих тврђава на Балкану. На обронцима Маркових Кула, непосредно изнад Вароша, налази се прелепо ремек-дело природе, петроглиф „Слон”. Наши преци су у степеницама и блоковима препознавали окамењена тела ликова из легенди и предања, у стопама и чашама видели су кораке Марка и његовог коња Шареца, а мане су сведочиле о његовој снази и гневу, када је испред његовог мача „дипленица“ није могао да запре ни камен, а камоли човека.
Нема сумње да је на развој културе на подручју заштићеног подручја Маркови кули значајно утицала разиграност средине, амбијента и предела. Необични облици стена одувек су подстицали машту људи који су у беживотној маси камена препознавали разне животиње или предмете. То је опет резултирало стварањем топонима Корњача, Лав, Вук, Птица, Баба, Наковална и сл. Посебност овог краја је остениц у подножју брда Маркови Кули, код Вароша, који је познатији као Слон или Рода. Сугестивни облици стенских маса и немогућност сагледавања дуготрајних геолошких процеса зачудили су људе прошлости пред ванземаљским пејзажом Маркових Кула. Стога су се необични облици често објашњавали присуством и деловањем краља Марка, по коме цео овај крај носи име.