„Ако је Охрид бисер, Галичник је дијамант Македоније.“ – Нове Франговски
Село Галичник се налази у западном делу Републике Македоније, на југоисточним обронцима планине Бистре, у центру рејона Мијак. Лежи на надморској висини од 1150 до 1450 метара. Име је добио по реци Галик, која протиче у близини Солуна, али постоји и друга легенда која каже да потиче од “дивљих кокошака” – Галицијана. Сматра се да је настало у 10. и раном 11. веку и да је једно од најстаријих села на подручју Мијака. Због надморске висине и положаја село има веома чист ваздух, лепу планинску климу са свежим, пријатним летима и прилично снежним зимама. За Галичник се с правом каже да је један од најлепших и најатрактивнијих крајева у Македонији и на Балкану.
Галичник венчање
Галичка свадба је најпознатији догађај у Галичнику и одржава се од 1963. године, сваке године на Петровдан. Некада се на тај дан склапало и до 40 бракова, али данас венчање има већи културни значај.
Свадба је богата многим народним свадбеним обичајима и обредима. Један од предуслова је да бар један од младих буде пореклом из Галичника. На дан свадбе прво се чекају бубњеви, па свекрва игра, па младу на воду изводе, свадбени барјак се поставља, мртви се позивају, па брије младожења, млада. узима се и меси се хлеб, а венчање се врши у цркви „Св. „Петар и Павле“. Када се зачују бубњеви и трубе, обичај је да се витки млади људи држе за рамена и спорим кораком засвирају ТЕЖАК – плес печалбара.
Галичник костим
Костим Галичник може бити свадбени, женствени, девојачки, дечји и мушки. Одликује се необичним богатством детаља и плени својом лепотом и сјајем, а тежак је око 30 килограма.
Састоји се од вунене, танке, ткане сукње, ковнице од вуне са рукавима који су обојени у тамноцрвену боју као и руба сандука. Преко ковнице се облачи дуга кошуља и преко ње се нашивају везени рукави.